Hiljadu treptaja

Hiljadu treptaja uzvrelog srca,

da volim ludo, do neba klicem!

I dok brojim zvezde u letnjoj noci,...

sve mi te zvezde na tebe lice...



Polako prestajem treptaje da brojim,

al' srce salje samo ove reci:

VOLIM TE, citaj na nebu ti pise,

zvezde su svedok nasoj vecnoj sreci!



Odgovor donosi kosava sa juga,

dok mi peva tiho ljubavnu poemu:

-da me voli, ljubi- da za mene dise,

dok mu dusa vapi da pripadnem njemu.



Daljina deli nasa dva bica,

zvezde nam prenose poruke nezne,

dok vetar struji daljinom pustom,

donoseci suze neizbezne!



Ljubav ce jednom premostiti daljinu,

poletecu smelo u sedlu kosave,

dodirnucu zvezde, preplivati more,

stopiti se u zagrljaju ljubavi prave.

Portret...

Slikam te nocas, covece cudni,

prstima upijam istinu ti s' lica,

i trazim dokaz koji skriva maska,

da li si andjeo ili samo skitnica?!



Hiljadu boja na licu ti zrace,

privlace me one zlatne i nezne,

dok ih upijam prstima drhtavim,

osecam nesto se u dusi steze.



Hiljadu cudi u tebi nalazim,

nocna skitnice, varljivih noci.

Pomozi mi da dohvatimo zvezdu

nocni jahacu, skitnice ponoci.



Zelim zvezdu u oku da ti vratim

ono, sto ti beskrajne noci, krale,

sjaj u ocima i bogatstvo duha,

to sto ti druge- nikad nisu dale.



Zelim da ti nocas, portret zavrsim,

da jednom masku bacimo bez stida.

Oteraj hiljadu losih duhova,

pogledaj, lako, ljubav masku skida!

Pescani sat....

Polako vreme, nama istice,

kaplju za nas poslednji minuti,

dok srca lupaju - glase ponoc,

kazi sta nama istina sluti?



Oblak mi sakrio Mesec u oku,

prikrio je istinu u njemu,

dok me suza izdaje polako,

oplakujuci nasu poemu.



Pescani sat - vreme zadnje curi.

Dok u tebi krdo konja zure,

sto pre bi da nestanes, osecam!

U oku ti citam srca bure.



Samo te drzi jos cvrsti stisak,

da poletis slobodi u krilo!

Ponosa nemam!!! Ruka te ne da!!!

Ne pustam te, ma kako mi bilo?!



Koliko sam puta ponos gutala,

knedla mi je cemera u zdrelu,

tonem, posustajem, priznajem poraz!

U dlanu skrivam suzu vrelu...



Za tobom ostajem skrhana,

dok nestajes, cujes, tresak vrata.

Prikupljam zadnje mrvice ponosa,

istice zadnje zrno pescanog sata....

Zena Sunce

Ne, nemoj da mi okreces ledja,

jos sa tvojih usana skupljam nektar.

Pusti Sunce da zivi u zeni,

dok me opija, duginih boja - spektar.



Ako odes ugasices Sunce

i doneces snegove u maju.

Pusti ljubav nek te moja nosi,

svom silinom, pravo prema raju!



Nemoj da mi ledja okreces!

Ne daj da mi djavo dusu kusa!

Pruzi srce ljubav ti darujem

i cvrkut slavuja sa mnom slusaj.



U tvojoj sam saci, zrno srece

stegni me i privi me na grudi.

Udahnucu ti toplinu mog,

zraka,

da za mnom ceznes, za mnom poludis.



Da ti svakog dana skupljam nektar,

sa usana, medenih, to molim!

Iz ociju da ti pijem rosu.

U oci me gledaj dok te volim!!!