kaplju za nas poslednji minuti,
dok srca lupaju - glase ponoc,
kazi sta nama istina sluti?
Oblak mi sakrio Mesec u oku,
prikrio je istinu u njemu,
dok me suza izdaje polako,
oplakujuci nasu poemu.
Pescani sat - vreme zadnje curi.
Dok u tebi krdo konja zure,
sto pre bi da nestanes, osecam!
U oku ti citam srca bure.
Samo te drzi jos cvrsti stisak,
da poletis slobodi u krilo!
Ponosa nemam!!! Ruka te ne da!!!
Ne pustam te, ma kako mi bilo?!
Koliko sam puta ponos gutala,
knedla mi je cemera u zdrelu,
tonem, posustajem, priznajem poraz!
U dlanu skrivam suzu vrelu...
Za tobom ostajem skrhana,
dok nestajes, cujes, tresak vrata.
Prikupljam zadnje mrvice ponosa,
istice zadnje zrno pescanog sata....
Нема коментара:
Постави коментар