Hodnici zaborava...

Na prstima hodim, hodnicima zaborava,
da te ne probudim,dok ti mirno spavas.
Ususkan u srcu,u ljusturi krhkoj.
nema,tako setam,putem zaborava...

Oci su mi sklopljene ,u njima te cuvam,
bojim se nestaces kad otvorim oko...
Zenica si moja,moje sunce vrelo..
Gnezdo ti je srce,ti si njegov soko!

Hodnicima crnim,neumorno hodim,
gde trazim zaborav,al' ne dam secanja!
U njima ti vladas,vladaru proslosti.
Uzalud,olako,data obecanja...

Lezis mi na rani,lecis je i bolis,
u srcu mi vlada zaborav,cas nada.
U oku te mije,suza topla,sjajna,
niz obraz se lako iskrada i pada...

Zato nema hodim,samo mirno spavaj,
nek' cuti secanje,da te ne probudi.
U narucju srce ljuljuska te tiho,
da li dobro cinim,zivot nek' mi sudi!

I cvrsto te drzim u srcu da zivis
cuvam tebe tajno, u zenici oka,
dok iz njega teces,izdajes me bolno,
moja rano gorka, k'o more duboka...

Pred izlazom stojim,zaborava dugog
i slike proslosti, moje misli roje,
polako sa suzom,izviris iz srca,
secanje na tebe,ne dam!To je moje...