Presto ljubavi...

Cepaš se srce,kidaš se k'o struna,
al' nova te ljubav ponovo zaceli,
beskrajnu tugu izdržah dušo,
sve dok se nismo ona i ja sreli....

Na noge sam opet a klečah pred tobom
i nežno sjaji mi ljubav u oku,
a nekad sam bio slepac od suza,
vraća se reka svom starom toku...

Uzalud šaptao seni na prozoru,
milovao senke na mračnom zidu,
mirisao jastuk što ti kosu pleo
i plakao, okrenut leđima, muškom stidu....

Tražio te u ledenim jutrima,
u magli što razdvaja noći od zore,
bezbroj sam puta pisao ti ime
na maglovite,vrelim dahom prozore...

Klečah pred slikom, zgužvanom u grču,
ti mi se smešiš,bol te moj ne dotiče,
a ja te stvaram,da nisi slika,
čak i vidim pogled da ti se miče...

U sutonu noći,pružah ti ruke,
tad osetih stisak ruke,tople žene,
koja me vraćala polako u život,
sve dalje odvodila, od tvoje sene...

I silnu ljubav uzdišem duboko,
sreća me opija nju kad pogledam,
dok gorim u vihoru ljubavnog plama,
na presto ljubavi -očaran sedam...