Obelezena

Obelezena zigom-tvojih usana,
po citavom telu tvojim dodirom,
da umirem ,da te sanjam zauvek
i nestao opcinjen nekim novim hirom..

Stojim napustena,pustinja mi slicna,
u dusi mi pauk mrezu izatkao!
Niko mi ne treba,tvoj oziljak boli,
obelezje sto si meni davno dao...

Ljudi me zaziru ,gledaju k'o duha,
cujem kako sapcu ulicom kad prodjem!
Necu da me zale, zalim sama sebe,
iz koze da iskocim, tako mi dodje...

Jos me usne bride od poljupca slasnog,
nevidljivu tvoju ruku, osecam po telu...
Sto si tako stvaran,u mom zdravom umu,
toliko si mocan da me kidas celu!

Kidas me i sitnis ,kao staru ritu,
nemilice cepas na hiljadu komada!
Vetar me raznosi po citavom svetu,
a kisa me obnavlja, kad krene da pada.

Obelezena tako trosim prazne dane
sluzim zivotu,nek' zuri, ubrza,
volela sam strasno ne zaleci sebe!
Stvaram jos tvoj lik u magli bolnih suza...