Kukavicko srce

Na tvom sam terenu nepristupacnom,strmom
gde rastu cvetovi kaktusa i ruze.
tvoja me lepota zanosno osvaja,
al' zauzvrat dusa, nista mi ne pruza..

Kao da na ledenom,bregu bosa hodim,
dok mi cilj izmice-ruke su mi prazne,
trazim u tebi ljubav, pokajanje
-pronalazim, bezdusnost, tvoje kazne...

Kako pozelim da ti taknem ruku,
od postelje trnja da stvorim latice,
ne das da ti pridjem,hladnocom me bodes
ledeno ti srce,zaledjeno lice!

Gnojne su mi suze, umile obraze,
zadnje kapi strpljenja -tocim i brojim!
Nada se gasi, u jutru, dok zvezde blede
samo sam zelela da u tebi postojim...

Mozda sam trazila previse od tebe,
tvoj najveci poraz -kukavicka mana,
da umesto zime, primis malo sunca,
i poklanjas dusu, bez tih gnojnih rana!

Kukavicko srce ne da,da se menjas,
narciozan,hladan -siguran u sebe..
Zadovoljan povrsnoscu svojih noci,
odvode me cvetne staze sto dalje od tebe....